Ne , nisam normalan i nikad neću biti

ako nastavim ovako visiti na niti

u nekom međuprostoru jave i sna

dok se hvatam za slamku inspiracije sa dna

Vidim drugačije u očima svojim

hladan ko zmija al u mozgu se znojim

i u tisućama kapi što mi cure niz lice

u vodi egzistencije vidim svoje skice

U čemu je poanta , da preživim do prvog

jer tada je plata , i otplatiču prvo

par zaostalih rata od kredita i kartice

možda pokrijem minus i uspijem napit se

sljedeći vikend počastit stare prike

kupit ženi poklon,uokvirit neke slike

Ali ne , znam neću moći sve

jer život je rupa od dnevnih računa

i ne mogu ih pokrit s 3000 kuna

jedva će mi ostat šta za auto natočit

ono, pun kurac troši

i posrkat će mi oči

Treba ostat normalan jer norme život čine

to su standardi života

pa ne okreči se sine

gazi po sebi , gazi po drugima

osiguraj svoj život gazeći po ljudima

i svakom živom biću

da bi mogo uživat u iću i piću

jer ja ne kontam priču, i fakat nisam normalan

kažem , ne mogu živjet na taj način

svjestan sam toga ali malo mi znači

Budi normalan , jer norme život vode

zbog majke kultore i prividne slobode

u listu novčanika,platne moći stanovnika

dnevne potrošnje životnih oblika

Treba jesti , treba piti, treba platit režije

voziti auto , osigurat se do penzije

ostati normalan, zbog svote kapitala

tih normalnih stvari ljudskog morala